Може 14, 2017

Дела 6: 1- 7

6:1 Тих дана, as the number of disciples was increasing, there occurred a murmuring of the Greeks against the Hebrews, because their widows were treated with disdain in the daily ministration.
6:2 And so the twelve, calling together the multitude of the disciples, рекао: “It is not fair for us to leave behind the Word of God to serve at tables also.
6:3 Стога, браћа, search among yourselves for seven men of good testimony, filled with the Holy Spirit and with wisdom, whom we may appoint over this work.
6:4 Ипак заиста, we will be continually in prayer and in the ministry of the Word.”
6:5 And the plan pleased the entire multitude. And they chose Stephen, a man filled with faith and with the Holy Spirit, and Philip and Prochorus and Nicanor and Timon and Parmenas and Nicolas, a new arrival from Antioch.
6:6 These they set before the sight of the Apostles, and while praying, they imposed hands on them.
6:7 And the Word of the Lord was increasing, and the number of disciples in Jerusalem was multiplied exceedingly. And even a large group of the priests were obedient to the faith.

Први Петар 2: 4- 9

2:4 И прилазећи му као да је живи камен, одбачени од мушкараца, сигурно, него изабрани и од Бога поштовани,
2:5 будите и сами као живо камење, изграђен на њему, духовна кућа, свето свештенство, тако да принесе духовне жртве, прихватљиво Богу кроз Исуса Христа.
2:6 Због овога, Свето писмо тврди: „Ево, Постављам на Сиону камен темељац, бирати, драгоцен. И ко буде веровао у њега, неће се посрамити.”
2:7 Стога, вама који верујете, он је част. Али онима који не верују, камен који су градитељи одбацили, исто је направљено у глави угла,
2:8 и камен саблазан, и камен скандала, онима који су саблазни Речју; ни они не верују, иако су и они изграђени на њему.
2:9 Али ви сте изабрана генерација, краљевско свештенство, света нација, стечени народ, тако да објавиш врлине онога који те је позвао из таме у своју чудесну светлост.

Јохн 14: 1- 12

14:1 „Не дозволи да ти срце буде узнемирено. Ти верујеш у Бога. Веруј и у мене.
14:2 У кући мог Оца, има много места за становање. Да их није било, рекао бих ти. Јер ја идем да ти припремим место.
14:3 И ако одем и припремим вам место, вратићу се поново, а онда ћу те узети к себи, тако да где сам ја, такође можете бити.
14:4 И знаш куда идем. А ти знаш пут.”
14:5 рече му Томас, „Господе, не знамо куда идете, па како да знамо пут?”
14:6 Исус му рече: „Ја сам Пут, и Истине, и Живот. Нико не долази Оцу, осим преко мене.
14:7 Да си ме познавао, сигурно бисте познавали и мог Оца. И од сада, познаћете га, и ви сте га видели.”
14:8 рече му Филип, „Господе, откриј нам Оца, и довољно нам је“.
14:9 Исус му рече: „Јесам ли био с тобом тако дуго, а ниси ме познавао? Филип, ко ме види, такође види Оца. Како можеш да кажеш, како можеш то да кажеш, ’Објави нам Оца?'
14:10 Зар не верујете да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим, Не говорим од себе. Али Отац који пребива у мени, он ради ове радове.
14:11 Зар не верујете да сам ја у Оцу и да је Отац у мени?
14:12 Иначе, веровати због ових истих дела. Амин, амин, рекао сам ти, ко верује у мене, чиниће и дела која ја чиним. И веће ствари од ових ће учинити, јер ја идем к Оцу.