Павлово 2. писмо Коринћанима

2 Коринћанима 1

1:1	Павле, Апостол Исуса Христа вољом Божијом, и Тимотеја, брат, цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у целој Ахаји:
1:2	Благодат и мир вама од Бога Оца нашег и од Господа Исуса Христа.
1:3	Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Оца милосрђа и Бога сваке утехе.
1:4	Он нас теши у свим нашим невољама, да бисмо и ми могли да утешимо оне који су у било каквој невољи, кроз опомињање којим смо и ми од Бога опоменути.
1:5	Јер као што се у нама обилују муке Христове, тако и, кроз Христа, има ли наше утехе у изобиљу.
1:6	Тако, ако смо у невољи, то ти је на опомињање и спасење, или ако смо у утехи, то ти је за утеху, или ако нас опомињу, то ти је на опомињање и спасење, што за последицу има стрпљиво подношење исте страсти коју и ми подносимо.
1:7	Тако нека наша нада за вас буде чврста, знајући да, као што сте и ви учесници страдања, тако ћете и ви бити учесници у утехи.
1:8	Јер не желимо да будете у незнању, браћа, о нашој невољи, што нам се догодило у Азији. Јер смо били прекомерно оптерећени, изнад наших снага, тако да смо се уморили, чак и самог живота.
1:9	Али у себи смо имали одговор на смрт, да не бисмо имали вере у себе, већ у Богу, који васкрсава мртве.
1:10	Он нас је спасио, и он нас спасава, од велике опасности. У њему, надамо се да ће нас и даље спасавати.
1:11	А ти помажеш, својим молитвама за нас, тако да од многих лица, оним што је дар у нама, захвалност се може дати преко многих особа, због нас.
1:12	Јер наша слава је ово: сведочанство наше савести, која се налази у једноставности срца и искрености према Богу. И није са светском мудрошћу, већ у милости Божијој, да смо разговарали са овим светом, и обилније према теби.
1:13	Јер ми вам не пишемо ништа друго осим онога што сте прочитали и разумели. И надам се да ћете наставити да разумете, чак до краја.
1:14	И баш као што сте нас признали у нашој улози, да смо ми твоја слава, тако и ти си наш, до дана Господа нашег Исуса Христа.
1:15	И са овим самопоуздањем, Хтео сам да дођем код тебе раније, да бисте имали другу милост,
1:16	и преко тебе да пређе у Македонију, и да ти се опет вратим из Македоније, и да ме тако водиш на мом путу у Јудеју.
1:17	Онда, иако сам ово намеравао, да ли сам поступио олако? Или у стварима које сматрам, сматрам ли по телу, да би било, са мном, и да и не?
1:18	Али Бог је веран, па наша реч, који је био постављен пред тобом, није, у њему, и да и не.
1:19	За Сина Божијег, Исус Христ, који се кроз нас проповедао међу вама, преко мене и Силвана и Тимотеја, није било Да, и без; али је у њему било једноставно Да.
1:20	Јер шта год да су обећања од Бога, у њему, да. Из тог разлога, такође, преко њега: Амин Богу на славу нашу.
1:21	Сада Онај који нас са вама потврђује у Христу, и који нас је помазао, је Бог.
1:22	И он нас је запечатио, и ставио је залог Духа у наша срца.
1:23	Али позивам Бога као сведока своје душе, да сам према теби био попустљив, у томе што се нисам вратио у Коринт:
1:24	не зато што ми имамо власт над вашом вером, него зато што смо помоћници твоје радости. Јер вером стојите.

2 Коринћанима 2

2:1	Али ја сам то одредио у себи, да ти се туга више не враћам.
2:2	Јер ако те растужим, па ко је то што ме може обрадовати, осим оног кога ја тугујем?
2:3	И тако, Ово исто сам ти написао, да не бих могао, када дођем, додај тугу тузи за оне са којима треба да се радујем, имајући поверење у тебе у свему, тако да моја радост буде сасвим твоја.
2:4	Јер са много невоља и муке срца, Писао сам ти са много суза: не да би ти био тужан, него да бисте спознали доброчинство које ја имам према вама у изобиљу.
2:5	Али ако је неко донео тугу, није ме растужио. Ипак, што се мене тиче, ово је зато да вас све не оптерећујем.
2:6	Нека оваква замерка буде довољна некоме оваквом, јер су га донели многи.
2:7	Тако онда, напротив, требало би да више праштате и утешите, да не би можда неког оваквог обузела претерана туга.
2:8	Због овога, Преклињем вас да потврдите своје доброчинство према њему.
2:9	То је било из овог разлога, такође, које сам написао, да бих знао, тестирајући вас, да ли би у свему био послушан.
2:10	Али свако коме си било шта опростио, И ја опраштам. И онда, такође, коме сам опростио, ако сам ишта опростио, то је учињено у личности Христа ради вас,
2:11	да нас сатана не би заобишао. Јер ми нисмо незнани о његовим намерама.
2:12	И кад сам стигао у Троаду, због Јеванђеља Христовог, и отворише ми се врата у Господу,
2:13	Нисам имао одмора у свом духу, јер нисам успео да нађем Тита, мој брат. Тако, опраштајући се од њих, Кренуо сам у Македонију.
2:14	Али хвала Богу, који нам увек доноси тријумф у Христу Исусу, и који кроз нас на сваком месту пројављује миомирис знања свога.
2:15	Јер ми смо за Бога миомирис Христов, и са онима који се спасавају и са онима који пропадају.
2:16	Једном, сигурно, мирис је од смрти до смрти. Али другоме, мирис је од живота за живот. А што се тиче ових ствари, ко је тако погодан?
2:17	Јер ми нисмо као многи други, варајући Реч Божију. Али уместо, говоримо искрено: од Бога, пред Богом, и у Христу.

2 Коринћанима 3

3:1	Морамо ли поново почети да се похвалимо? Или смо у невољи (као што су неки) похвалних посланица за вас, или од тебе?
3:2	Ти си наша посланица, записано у нашим срцима, коју познају и читају сви људи.
3:3	Показало се да сте ви Христова посланица, којима ми служимо, и записано, не мастилом, него Духом Бога живога, а не на каменим плочама, већ на телесним плочама срца.
3:4	И ми имамо такву веру, кроз Христа, према Богу.
3:5	Није да смо адекватни да било шта мислимо о себи, као да је било шта од нас. Али наша адекватност је од Бога.
3:6	И он нас је учинио одговарајућим служитељима Новог Завета, не у писму, већ у Духу. Јер писмо убија, али Дух даје живот.
3:7	Али ако служење смрти, урезана словима на камењу, био у слави, (толико да синови Израиљеви нису били у стању да напето гледају у Мојсијево лице, због славе лица свога) иако је ова служба била неефикасна,
3:8	како служба Духа не би била у већој слави?
3:9	Јер ако је служба осуде са славом, утолико је више славно служење правде.
3:10	И није се прославило одличном славом, иако је на свој начин учињен славним.
3:11	Јер ако и оно што је било привремено има своју славу, онда оно што је трајно има још већу славу.
3:12	Стога, имајући такву наду, делујемо са много поверења,
3:13	а не као Мојсије, у стављању вела на лице, да синови Израиљеви не би пажљиво гледали у његово лице. Ово је било неефикасно,
3:14	јер им је ум био туп. И, па и до данашњих дана, исти вео, у читањима из Старог завета, остаци нису однети (ипак, у Христу, одузима се).
3:15	Али и до данас, када се чита Мојсије, вео је још увек постављен на њихова срца.
3:16	Али када ће се обратити Господу, тада ће се вео скинути.
3:17	Сада је Дух Господ. И где год је Дух Господњи, постоји слобода.
3:18	Ипак заиста, све нас, док гледамо у откривену славу лица Господњег, претварају се у исту слику, из једне славе у другу. И то чини Дух Господњи.

2 Коринћанима 4

4:1	Стога, пошто имамо ово министарство, и у колико смо сами себи задобили милост, нисмо неадекватни.
4:2	Јер се одричемо нечасних и скривених дела, не ходајући лукавством, нити кварећи Реч Божију. Уместо тога, испољавањем истине, препоручујемо се савести сваког човека пред Богом.
4:3	Али ако је наше Јеванђеље на неки начин скривено, скривено је онима који пропадају.
4:4	Што се њих тиче, бог овога века заслепио је ум неверника, тако да светлост Еванђеља славе Христове, који је слика Божија, не би сијао у њима.
4:5	Јер ми не проповедамо о себи, већ о Исусу Христу Господу нашем. Ми смо само ваше слуге кроз Исуса.
4:6	За Бога, који је рекао да светлост засија из таме, је обасјао светлост у наша срца, да осветли познање сјаја Божијег, у личности Христа Исуса.
4:7	Али ово благо држимо у земљаним посудама, да би оно што је узвишено било од силе Божије, а не од нас.
4:8	У свим стварима, трпимо невоље, ипак нисмо у мукама. Ми смо ограничени, ипак нисмо сиромашни.
4:9	Трпимо прогон, ипак нисмо напуштени. Бачени смо доле, ипак не пропадамо.
4:10	Увек носимо Исусово умртвљење у нашим телима, да би се и живот Исусов показао у нашим телима.
4:11	Јер ми који живимо увек смо предати смрти ради Исуса, како би се и живот Исусов показао у нашем смртном телу.
4:12	Стога, смрт је на делу у нама, а живот је на делу у теби.
4:13	Али имамо исти Дух вере. И баш онако како је написано, „Веровао сам, и због тога сам проговорио,” тако и ми верујемо, и из тог разлога, такође говоримо.
4:14	Јер знамо да ће Онај који је васкрсао Исуса подићи и нас са Исусом и ставиће нас с вама.
4:15	Тако, све је за тебе, па та милост, обилујући кроз многе благодарењем, може изобиљати на славу Божију.
4:16	Из тог разлога, нисмо недовољни. Али као да је наш спољашњи човек покварен, док се наш унутрашњи човек обнавља из дана у дан.
4:17	Јер иако је наша невоља, у садашњем времену, кратко и лагано, остварује у нама тежину узвишене вечне славе, преко сваке мере.
4:18	И ми размишљамо, не ствари које се виде, али ствари које се не виде. Јер ствари које се виде су временске, док су ствари које се не виде вечне.

2 Коринћанима 5

5:1	Јер ми то знамо, када се распусти наша земаљска кућа овог обитавања, имамо грађевину Божију, кућа која није направљена рукама, вечни на небу.
5:2	И из овог разлога, стењемо, желећи да се одозго обучемо у своје пребивалиште с неба.
5:3	Ако смо тако обучени, онда се нећемо наћи голи.
5:4	Онда такође, ми који смо у овој скинији уздишемо под теретом, јер не желимо да будемо огољени, него да се обуче одозго, да би оно што је смртно могло да се упије у живот.
5:5	Дакле, Онај који остварује управо то у нама је Бог, који нам је дао залог Духа.
5:6	Стога, увек смо сигурни, знајући да, док смо у телу, ми смо на ходочашћу у Господу.
5:7	Јер ми ходимо кроз веру, а не по виђењу.
5:8	Тако да смо сигурни, и имамо добру вољу да будемо на ходочашћу у телу, тако да буде присутан код Господа.
5:9	И тако се боримо, било да је одсутан или присутан, да му угоди.
5:10	Јер нам је потребно да се јавимо пред судом Христовим, како би свако примио оно што припада телу, према његовом понашању, било добро или зло.
5:11	Стога, имајући познање страха Господњег, апелујемо на мушкарце, али ми смо откривени пред Богом. Ипак се надам, такође, да се покажемо у твојој савести.
5:12	Не препоручујемо се опет вама, него вам представљамо прилику да се прославите због нас, када поступате са онима који се славе у лице, а не у срцу.
5:13	Јер ако смо претерани у уму, то је за Бога; али ако смо трезни, то је за тебе.
5:14	Јер Христово милосрђе нас подстиче, с обзиром на ово: да ако је један умро за све, онда су сви умрли.
5:15	И Христос је умро за све, да ни они који живе не би сада живели за себе, него за онога који је за њих умро и који је васкрсао.
5:16	И тако, Од сада, не познајемо никога по телу. И иако смо познали Христа по телу, али сада га на овај начин више не познајемо.
5:17	Па ако је ко нова твар у Христу, што је старо прошло је. Гле, све ствари су постале нове.
5:18	Али све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом, и који нам је дао службу помирења.
5:19	Јер Бог је свакако био у Христу, помиривши свет са собом, не оптужујући их за њихове грехе. И ставио је у нас Реч помирења.
5:20	Стога, ми смо посланици Христа, тако да Бог преко нас опомиње. За Христа вас молимо: помири се са Богом.
5:21	Јер онога који није познавао грех Бог је учинио грехом за нас, да бисмо у њему постали правда Божија.

2 Коринћанима 6

6:1	Али, као помоћ теби, подстичемо вас да не примате узалуд благодат Божију.
6:2	Јер он каже: „У повољно време, Ја сам те послушао; и на дан спасења, Помогао сам ти.” Гле, сада је повољно време; гле, сада је дан спасења.
6:3	Да се ​​никада никоме не увредимо, да наше служење не буде омаловажено.
6:4	Али у свим стварима, показујмо се као службеници Божији са великим стрпљењем: кроз невоље, тешкоће, и невоље;
6:5	упркос ранама, лишавање слободе, и побуна; уз напоран рад, будност, и пост;
6:6	чедношћу, знања, и дуготрпљење; у пријатности, у Духа Светога, и у неликом доброчинству;
6:7	са Речју истине, са силом Божијом, и оклопом правде десно и лево;
6:8	кроз част и бешчашће, упркос добрим и лошим извештајима, било да се виде као варалице или говорећи истину, било занемарено или признато;
6:9	као да умире а опет заиста жив; као кажњен а опет непокорен;
6:10	као да је тужан а опет се увек радује; као да је у невољи а ипак обогаћује многе; као да нема ништа а поседује све.
6:11	Наша уста су вам отворена, о Коринћани; наше срце је увећано.
6:12	Нисте нам сужени, али сте сужени због сопственог унутрашњег ја.
6:13	Али пошто имамо исту надокнаду, (Говорим као својим синовима), ти, такође, треба увећати.
6:14	Не бирајте да носите јарам са неверницима. Јер како правда може бити учесник безакоња? Или како заједница светлости може бити учесник таме?
6:15	И како да се Христос споји са Белијалом? Или какву част верни имају са невернима?
6:16	А какав консензус има храм Божији са идолима? Јер ти си храм Бога живога, баш како Бог каже: „Пребиваћу са њима, и ходаћу међу њима. И ја ћу им бити Бог, и они ће бити мој народ.
6:17	Због овога, морате изаћи из њихове средине и бити одвојени, говори Господ. And do not touch what is unclean.
6:18	Then I will accept you. And I will be a Father to you, and you shall be sons and daughters to me, says the Lord Almighty.”

2 Коринћанима 7

7:1	Стога, having these promises, најомиљенија, let us cleanse ourselves from all defilement of the flesh and of the spirit, perfecting sanctification in the fear of God.
7:2	Consider us. We have injured no one; we have corrupted no one; we have defrauded no one.
7:3	I am not saying this to your condemnation. For we have told you before that you are in our hearts: to die together and to live together.
7:4	Great is my confidence in you. Great is my glorying over you. I have been filled with consolation. I have a superabundant joy throughout all our tribulation.
7:5	Онда, такође, when we had arrived in Macedonia, our flesh had no rest. Уместо тога, we suffered every tribulation: exterior conflicts, interior fears.
7:6	But God, who consoles the humble, consoled us by the arrival of Titus,
7:7	and not only by his arrival, but also by the consolation with which he was consoled among you. For he brought to us your desire, your weeping, your zeal for me, so that I rejoiced all the more.
7:8	For though I made you sorrowful by my epistle, I do not repent. And if I did repent, but only for a time, having realized that the same epistle made you sorrowful,
7:9	now I am glad: not because you were sorrowful, but because you were sorrowful unto repentance. For you became sorrowful for God, so that you might not suffer any harm from us.
7:10	For the sorrow that is according to God accomplishes a repentance which is steadfast unto salvation. But the sorrow that is of the world accomplishes death.
7:11	So consider this same idea, being sorrowful according to God, and what great solicitude it accomplishes in you: including protection, and indignation, and fear, and desire, and zeal, and vindication. У свим стварима, you have shown yourselves to be uncorrupted by this sorrow.
7:12	И тако, though I wrote to you, it was not because of him who caused the injury, nor because of him who suffered from it, but so as to manifest our solicitude, which we have for you before God.
7:13	Стога, we have been consoled. But in our consolation, we have rejoiced even more abundantly over the joy of Titus, because his spirit was refreshed by all of you.
7:14	And if I have gloried in anything to him about you, I have not been put to shame. Али, just as we have spoken all things to you in truth, so also our glorying before Titus has been the truth.
7:15	And his feelings are now more abundant toward you, since he remembers the obedience of you all, and how you received him with fear and trembling.
7:16	I rejoice that in all things I have confidence in you.

2 Коринћанима 8

8:1	And so we are making known to you, браћа, the grace of God that has been given in the churches of Macedonia.
8:2	For within a great experience of tribulation, they have had an abundance of joy, and their profound poverty has only increased the richness of their simplicity.
8:3	And I bear witness to them, that they were willing to accept what was in accord with their ability, and even what was beyond their ability.
8:4	For they were begging us, with great exhortation, for the grace and the communication of the ministry that is with the saints.
8:5	And this is beyond what we had hoped, since they gave themselves, first of all to the Lord, and then also to us, through the will of God,
8:6	so much so that we petitioned Titus, that in the same manner as he had begun, he would also complete in you this same grace.
8:7	Али, just as in all things you abound in faith and in word and in knowledge and in all solicitude, and even more so in your charity toward us, so also may you abound in this grace.
8:8	I am speaking, not commanding. But through the solicitude of others, I approve of the good character of your charity.
8:9	For you know the grace of our Lord Jesus Christ, that though he was rich, he became poor for your sakes, so that through his poverty, you might become rich.
8:10	And about this, I give my counsel. For this is useful to those of you who, only a year earlier, had just begun to act, or even to be willing to act.
8:11	Тако, truly now, accomplish this in deed, тако да, in the same manner as your willing mind is prompted, you may also act, out of that which you have.
8:12	For when the will is prompted, it receives according to what that person has, not according to what that person does not have.
8:13	And it is not that others should be relieved, while you are troubled, but that there should be an equality.
8:14	In this present time, let your abundance supply their need, so that their abundance may also supply your need, in order that there may be an equality, баш онако како је написано:
8:15	“He with more did not have too much; and he with less did not have too little.”
8:16	Али хвала Богу, who has granted to the heart of Titus, this same solicitude for you.
8:17	For certainly, he accepted the exhortation. But since he was more solicitous, he went to you of his own free will.
8:18	And we have even sent with him a brother whose praise accompanies the Gospel throughout all the churches.
8:19	And not only that, but he was also chosen by the churches to be a companion for our sojourn in this grace, which is ministered by us with our determined will, to the glory of the Lord.
8:20	So let us avoid this, lest anyone disparage us over the abundance that is ministered by us.
8:21	For we provide for what is good, not only in the sight of God, but also in the sight of men.
8:22	And we have also sent with them our brother, whom we have proven to be frequently solicitous in many matters. But now there is a greater solicitousness, which is greatly entrusted to you;
8:23	and whether it concerns Titus, who is a companion to me and a helper to you, or whether it concerns our brothers, the Apostles of the churches, it is to the glory of Christ.
8:24	Стога, in the sight of the churches, show them the proof of your charity and of our glorying about you.

2 Коринћанима 9

9:1	Сада, concerning the ministry that is done toward the saints, it is not necessary for me to write to you.
9:2	For I know your willing mind. I glory about you, concerning this, to the Macedonians. For Achaia has also been prepared, for the past year. And your example has inspired very many others.
9:3	Now I have sent the brothers, so that what we glory about concerning you might be not be empty in this matter, in order that (as I have explained) you may be prepared.
9:4	Иначе, if the Macedonians arrive with me and find you unprepared, ми (not to mention you) would be ashamed in this matter.
9:5	Стога, I considered it necessary to ask the brothers to go to you in advance and to prepare this blessing as promised, and in this way, you may be ready as a blessing, not as an excess.
9:6	Али ја кажем ово: Whoever sows sparingly will also reap sparingly. And whoever sows with blessings shall also reap from blessings:
9:7	each one giving, just as he has determined in his heart, neither out of sadness, nor out of obligation. For God loves a cheerful giver.
9:8	And God is able to make every grace abound in you, тако да, always having what you need in all things, you may abound unto every good work,
9:9	баш онако како је написано: “He has distributed widely, he has given to the poor; his justice remains from age to age.”
9:10	And he who ministers seed to the sower will offer you bread to eat, and will multiply your seed, and will increase the growth of the fruits of your justice.
9:11	Тако онда, having been enriched in all things, you may abound in all simplicity, which works thanksgiving to God through us.
9:12	For the ministration of this office not only supplies whatever the saints need, but also abounds through many thanksgivings in the Lord.
9:13	И тако, through the evidence of this ministry, you glorify God by the obedience of your confession in the Gospel of Christ, and by the simplicity of your communion with them and with everyone,
9:14	and they offer prayers for you, being solicitous about you, because of the excellent grace of God within you.
9:15	Thanks be to God for his ineffable gift.

2 Коринћанима 10

10:1	But I myself, Павле, am begging you, through the meekness and modesty of Christ. I am certainly, by appearances, lowly among you, yet I have confidence in you, even while I am absent.
10:2	So I am petitioning you, lest I be bold, when present, with that bold confidence that I am considered to have by certain ones who judge us as if we were walking according to the flesh.
10:3	For though we walk in the flesh, we do not battle according to the flesh.
10:4	For the weapons of our battles are not carnal, yet still they are powerful with God, unto the destruction of fortifications: tearing down every counsel
10:5	and height that extols itself contrary to the wisdom of God, and leading every intellect into the captivity of obedience to Christ,
10:6	and standing ready to repudiate every disobedience, when your own obedience has been fulfilled.
10:7	Consider the things that are in accord with appearances. If anyone trusts that by these things he belongs to Christ, let him reconsider this within himself. For just as he belongs to Christ, so also do we.
10:8	And if I were even to glory somewhat more about our authority, which the Lord has given to us for your edification, and not for your destruction, I should not be ashamed.
10:9	But let it not be said that I am scaring you by means of epistles.
10:10	For they say: “His epistles, заиста, are weighty and strong. But his bodily presence is weak, and his speech is contemptible.”
10:11	Let someone like this realize that whatever we are in word through epistles, while absent: we are much the same in deed, while present.
10:12	For we would not dare to interpose or compare ourselves with certain ones who commend themselves. But we measure ourselves by ourselves, and we compare ourselves with ourselves.
10:13	Тако, we will not glory beyond our measure, but rather according to the measure of the limit which God has measured out to us, a measure which extends even to you.
10:14	For we are not overextending ourselves, as if we are not able to reach as far as you are able. For we have gone even as far as you have in the Gospel of Christ.
10:15	We are not glorying immeasurably over the labors of others. Уместо тога, we hold on to the hope of your growing faith, so as to be magnified in you, according to our own limits, but in abundance,
10:16	and even so as to evangelize in those places that are beyond you, not in order to glory in the measure of others, but rather in those things which have already been prepared.
10:17	But whoever glories, let him glory in the Lord.
10:18	For it is not he who commends himself who is approved, but rather he whom God commends.

2 Коринћанима 11

11:1	I wish that you would endure a small amount of my foolishness, so as to bear with me.
11:2	For I am jealous toward you, with the jealousy of God. And I have espoused you to one husband, offering you as a chaste virgin to Christ.
11:3	But I am afraid lest, as the serpent led astray Eve by his cleverness, so your minds might be corrupted and might fall away from the simplicity which is in Christ.
11:4	For if anyone arrives preaching another Christ, one whom we have not preached; or if you receive another Spirit, one whom you have not received; or another Gospel, one which you have not been given: you might permit him to guide you.
11:5	For I consider that I have done nothing less than the great Apostles.
11:6	For although I may be unskilled in speech, yet I am not so in knowledge. Али, у свим стварима, we have been made manifest to you.
11:7	Or did I commit a sin by humbling myself so that you would be exalted? For I preached the Gospel of God to you freely.
11:8	I have taken from other churches, receiving a stipend from them to the benefit of your ministry.
11:9	And when I was with you and in need, I was burdensome to no one. For the brothers who came from Macedonia supplied whatever was lacking to me. And in all things, I have kept myself, and I will keep myself, from being burdensome to you.
11:10	The truth of Christ is in me, and so this glorying shall not be broken away from me in the regions of Achaia.
11:11	Why so? Is it because I do not love you? God knows I do.
11:12	But what I am doing, I will continue to do, so that I may take away an opportunity from those who desire an opportunity by which they may glory, so as to be considered to be like us.
11:13	For false apostles, such as these deceitful workers, are presenting themselves as if they were Apostles of Christ.
11:14	And no wonder, for even Satan presents himself as if he were an Angel of light.
11:15	Стога, it is no great thing if his ministers present themselves as if they were ministers of justice, for their end shall be according to their works.
11:16	I say again. And let no one consider me to be foolish. Ор, at least, accept me as if I were foolish, so that I also may glory a small amount.
11:17	What I am saying is not said according to God, but as if in foolishness, in this matter of glorying.
11:18	Since so many glory according to the flesh, I will glory also.
11:19	For you freely accept the foolish, though you yourselves claim to be wise.
11:20	For you permit it when someone guides you into servitude, even if he devours you, even if he takes from you, even if he is extolled, even if he strikes you repeatedly on the face.
11:21	I speak according to disgrace, as if we had been weak in this regard. In this matter, (I speak in foolishness) if anyone dares, I dare also.
11:22	They are Hebrews; so am I. They are Israelites; so am I. They are the offspring of Abraham; so am I.
11:23	They are the ministers of Christ (I speak as if I were less wise); more so am I: with many more labors, with numerous imprisonments, with wounds beyond measure, with frequent mortifications.
11:24	On five occasions, I received forty stripes, less one, from the Jews.
11:25	Three times, I was beaten with rods. One time, I was stoned. Three times, I was shipwrecked. For a night and a day, I was in the depths of the sea.
11:26	I have made frequent journeys, through dangerous waters, in danger of robbers, in danger from my own nation, in danger from the Gentiles, in danger in the city, in danger in the wilderness, in danger in the sea, in danger from false brothers,
11:27	with hardships and difficulties, with much vigilance, in hunger and thirst, with frequent fasts, in cold and nakedness,
11:28	и, in addition to these things, which are external: there is my daily earnestness and solicitude for all the churches.
11:29	Who is weak, and I am not weak? Who is scandalized, and I am not being burned?
11:30	If it is necessary to glory, I will glory of the things that concern my weaknesses.
11:31	The God and Father of our Lord Jesus Christ, who is blessed forever, knows that I am not lying.
11:32	At Damascus, the governor of the nation under Aretas the king, watched over the city of the Damascenes, so as to apprehend me.
11:33	И, through a window, I was let down along the wall in a basket; and so I escaped his hands.

2 Коринћанима 12

12:1	If it is necessary (though certainly not expedient) to glory, then I will next tell of visions and revelations from the Lord.
12:2	I know a man in Christ, СЗО, more than fourteen years ago (whether in the body, I do not know, or out of the body, I do not know: God knows), was enraptured to the third heaven.
12:3	And I know a certain man (whether in the body, or out of the body, I do not know: God knows),
12:4	who was enraptured into Paradise. And he heard words of mystery, which it is not permitted for man to speak.
12:5	On behalf of someone like this, I will glory. But on behalf of myself, I will not glory about anything, except my infirmities.
12:6	For even though I am willing to glory, I will not be foolish. But I will speak the truth. Yet I will do so sparingly, lest anyone may consider me to be anything more than what he sees in me, or anything more than what he hears from me.
12:7	And lest the greatness of the revelations should extol me, there was given to me a prodding in my flesh: an angel of Satan, who struck me repeatedly.
12:8	Због овога, three times I petitioned the Lord that it might be taken away from me.
12:9	И рекао ми је: “My grace is sufficient for you. For virtue is perfected in weakness.” And so, willingly shall I glory in my weaknesses, so that the virtue of Christ may live within me.
12:10	Због овога, I am pleased in my infirmity: in reproaches, in difficulties, in persecutions, in distresses, for the sake of Christ. For when I am weak, then I am powerful.
12:11	I have become foolish; you have compelled me. For I ought to have been commended by you. For I have been nothing less than those who claim to be above the measure of Apostles, even though I am nothing.
12:12	And the seal of my Apostleship has been set over you, with all patience, with signs and wonders and miracles.
12:13	For what is there that you have had which is less than the other churches, except that I myself did not burden you? Forgive me this injury.
12:14	Гле, this is the third time I have prepared to come to you, and yet I will not be a burden to you. For I am seeking not the things that are yours, but you yourselves. And neither should the children store up for the parents, but the parents for the children.
12:15	И тако, very willingly, I will spend and exhaust myself for the sake of your souls, loving you more, while being loved less.
12:16	And so be it. I have not burdened you, али уместо, being astute, I obtained you by guile.
12:17	Па ипак, did I defraud you by means of any of those whom I sent to you?
12:18	I asked for Titus, and I sent a brother with him. Did Titus defraud you? Did we not walk with the same spirit? Did we not walk in the same steps?
12:19	Have you ever thought that we should explain ourselves to you? We speak in the sight of God, у Христу. But all things, најомиљенија, are for your edification.
12:20	Yet I fear, lest perhaps, when I have arrived, I might not find you such as I would want, and I might be found by you, such as you would not want. For perhaps there may be among you: препирка, envy, animosity, dissension, detraction, whispering, self-exaltation, и побуна.
12:21	Ако је тако, онда, when I have arrived, God may again humble me among you. И тако, I mourn for the many who sinned beforehand, and did not repent, over the lust and fornication and homosexuality, which they have committed.

2 Коринћанима 13

13:1	Гле, this is the third time that I am coming to you. By the mouth of two or three witnesses, every word shall stand.
13:2	I have preached when present, and I will preach now while absent, to those who sinned before, and to all the others, јер, when I arrive again, I will not be lenient with you.
13:3	Do you seek evidence that it is Christ who speaks in me, who is not weak with you, but is powerful with you?
13:4	For although he was crucified in weakness, yet he lives by the power of God. And yes, we are weak in him. But we shall live with him by the power of God among you.
13:5	Test yourselves as to whether you are in the faith. Examine yourselves. Or do you yourselves not know whether Christ Jesus is in you? But perhaps you are reprobates.
13:6	But I hope you know that we ourselves are not reprobates.
13:7	Now we pray to God that you shall do nothing evil, not so that we may seem to be approved, but so that you may do what is good, even if we seem like reprobates.
13:8	For we cannot do anything against the truth, but only for the truth.
13:9	For we rejoice that we are weak, while you are strong. This is also what we pray for: your perfection.
13:10	Стога, I write these things while absent, тако да, when present, I may not have to act more harshly, according to the authority which the Lord has given to me, for edification and not for destruction.
13:11	As to the rest, браћа, радуј се, be perfect, be encouraged, have the same mind, have peace. And so the God of peace and love will be with you.
13:12	Greet one another with a holy kiss. All the saints greet you.
13:13	The grace of our Lord Jesus Christ, and the charity of God, and the communion of the Holy Spirit be with you all. Амин.