фебруара 13, 2015

Reading

Генесис 3: 1-8

 

3:1 Међутим, змија је била лукавија од свих створења на земљи које је створио Господ Бог. И рече жени, „Зашто те је Бог поучио, да не треба јести са сваког рајског дрвета?”

3:2 Жена му је одговорила: „Од плодова дрвећа које је у Рају, једемо.

3:3 Ипак заиста, од плода дрвета које је усред Раја, Бог нас је упутио да не једемо, и да га не треба дирати, да не бисмо умрли."

3:4 Тада змија рече жени: „Никако нећете умрети смрћу.

3:5 Јер Бог то зна, у који дан будеш јео од њега, отвориће ти се очи; и бићеш као богови, познавајући добро и зло.”

3:6 И тако жена виде да је дрво добро за јело, и леп за очи, и диван за разматрање. И узела је из његовог плода, а она је јела. И дала је свом мужу, који је јео.

3:7 И обојици се отворише очи. А кад су схватили да су голи, спајали су смоквино лишће и правили себи покриваче.

3:8 И кад су чули глас Господа Бога како шета рајем на поподневном поветарцу, Адам и његова жена сакрили су се од лица Господа Бога усред рајског дрвећа.

Госпел

 

Марк 7: 31-37

7:31	И опет, departing from the borders of Tyre, he went by way of Sidon to the sea of Galilee, through the midst of the area of the Ten Cities.
7:32	And they brought someone who was deaf and mute to him. And they begged him, so that he would lay his hand upon him.
7:33	And taking him away from the crowd, he put his fingers into his ears; and spitting, he touched his tongue.
7:34	And gazing up to heaven, he groaned and said to him: “Ephphatha,” which is, “Be opened.”
7:35	And immediately his ears were opened, and the impediment of his tongue was released, and he spoke correctly.
7:36	And he instructed them not to tell anyone. But as much as he instructed them, so much more did they preach about it.
7:37	And so much more did they wonder, говорећи: “He has done all things well. He has caused both the deaf to hear and the mute to speak.”