January 15, 2014, Reading

The First Book of Samuel 3: 1-10, 19-20

3:1 А дечак Самуило је служио Господу пред Илијем, и реч Господња беше драгоцена у оне дане; није било манифестне визије.
3:2 Онда се то догодило, на одређени дан, Ели је лежао на свом месту. И очи су му се замрачиле, тако да није могао да види.
3:3 И тако, да спречи да се светиљка Божија угаси, Самуило је спавао у храму Господњем, где је био ковчег Божији.
3:4 И Господ позва Самуила. И одговарајући, рекао је, "Ево ме."
3:5 И отрчао је до Ели, и рекао је, "Ево ме. Јер сте ме позвали.” И рекао је: „Нисам звао. Врати се и спавај.” И отишао је, и спавао је.
3:6 И опет, Господ је наставио да призива Самуила. И устајући, Самуило је отишао код Илија, и рекао је: "Ево ме. Јер сте ме позвали.” И он је одговорио: „Нисам те звао, мој син. Врати се и спавај.”
3:7 Сада Самуило још није познавао Господа, и реч Господња му није била откривена.
3:8 И настави Господ, и дозва Самуила још трећи пут. И устајући, отишао је до Ели.
3:9 И рекао је: "Ево ме. Јер сте ме позвали.” Тада је Илија схватио да је Господ позвао дечака. И рече Самуилу: "Иди на спавање. И ако те од сада позове, рећи ћеш, 'Говорити, Господе, јер слуга твој слуша.’ „ Стога, Самуел је отишао, а он је спавао на свом месту.
3:10 И дође Господ, и стајао, и он се јавио, баш како је и други пут звао, „Самуел, Самуел.” И Самуило рече, "Говорити, Господе, јер слуга твој слуша.”
3:19 И Самуило је одрастао, и Господ беше с њим, и ниједна његова реч није пала на земљу.
3:20 И цео Израел, од Дана до Вирсавеје, знао да је Самуило верни пророк Господњи.

Коментари

Leave a Reply